Vla­da ni­je na­pra­vi­la pre­vid u slu­ča­ju pre­bi­ja­nja du­ga imo­vi­nom fir­me Đur­ko­vić kom­pa­ni, već je oti­šla ko­rak da­lje i pot­pi­sa­la ne­za­ko­nit ugo­vor o pre­bi­ja­nju du­ga imo­vi­nom te kom­pa­ni­je, po­ka­zu­je do­ku­men­ta­ci­ja Mi­ni­star­stva fi­nan­si­ja ko­ja je do­sta­vlje­na po­sla­ni­ku SDP-a Ra­šku Ko­nje­vi­ću na osno­vu čla­na 50 po­slov­ni­ka Skup­šti­ne. Ugovor je potpisan bez zakonskog osnova početkom avgusta, na osnovu zaključka Vlade od 27. jula, iz koje su kasnije naveli da su zaljkučci stavljeni van snage, ali nijesu otkrili da su u međuvremenu ugovor, koji „Dan” objavljuje, i potpisali.
Dokumentacija po­ka­zu­je da je mi­ni­star fi­nan­si­ja Dar­ko Ra­du­no­vić na osno­vu za­ključ­ka Vla­de od 27. ju­la, se­dam da­na ka­sni­je, 4. av­gu­sta u Nik­ši­ću, kod no­ta­ra Lju­bi­še Mar­ko­vi­ća, pot­pi­sao ugo­vor o pla­ća­nju po­re­skog du­ga od oko 240 hi­lja­da eura sa fir­ma­ma Đur­ko­vić kom­pa­ni, Mar­šal Mon­te­ne­gro gru­pa i Tr­go­tek­stil. Ka­da su do­ne­se­ni za­ključ­ci 27. ju­la i ka­da je pot­pi­san ugo­vor kod no­ta­ra 4. av­gu­sta ni­je va­ži­la ured­ba o pla­ća­nju po­re­skog du­ga imo­vi­nom. Ona je na­i­me pre­sta­la da va­ži kra­jem 2016. go­di­ne ka­da je usvo­jen Za­kon o re­pro­gra­mu po­re­skog du­ga. Na na­red­noj sjed­ni­ci, 24. av­gu­sta, Vla­da je do­ni­je­la no­vu ured­bu o pla­ća­nju po­re­skog du­ga imo­vi­nom.
Ko­nje­vić je od­mah po usva­ja­nju za­klju­ča­ka upo­zo­rio da je pre­bi­ja­nje du­ga imo­vi­nom ne­za­ko­ni­to, jer ured­ba ne va­ži i ne­ma pre­la­zne od­red­be, od­no­sno ne mo­že se do­ni­je­ti rje­še­nje iako je pod­ne­sen za­htjev pri­je ne­go je ured­ba pre­sta­la da va­ži.
Na­kon nje­go­vog jav­nog upo­zo­re­nja kra­jem ju­la i od­go­vo­ra iz Vla­de da ugo­vo­ri ni­je­su pro­tiv­za­ko­ni­ti, Vla­da je ipak na kra­ju pri­zna­la gre­šku, od­no­sno po­tvr­di­la da ugo­vo­ri ne­ma­ju prav­ni osnov. Sa­op­šte­nje Mi­ni­star­stva fi­nan­si­ja u ko­me se to na­vo­di je bi­lo 6. sep­tem­bra, a istog da­na je kod no­ta­ra Mar­ko­vi­ća pot­pi­san spo­ra­zum­ni ras­kid ugo­vo­ra o pla­ća­nju po­re­skog du­ga imo­vi­nom fir­me Đur­ko­vić kom­pa­ni. Ugo­vor je i pot­pi­san i ras­ki­nut na osno­vu za­ključ­ka Vla­de. Dru­gi prav­ni osnov pri­li­kom skla­pa­nja i ras­ki­da­nja ni­je spo­mi­njan.
Pri­li­kom skla­pa­nja ugo­vo­ra tro­ško­ve no­ta­ra od sko­ro 400 eura je sno­si­la fir­ma Đur­ko­vić kom­pa­ni, dok je ras­kid pla­ća­la Vla­da sa 100 eura.
Ne­ko­li­ko prav­ni­ka, ko­je je „Dan” kon­sul­to­vao u ve­zi sa ova­kvim po­stup­kom Vla­de, ka­za­lo je da ka­da se skla­pa­ju ne­za­ko­ni­ti ugo­vo­ri, od­no­sno ugo­vo­ri bez za­kon­skog osno­va, da je tu u pi­ta­nju zlo­u­po­tre­ba slu­žbe­nog po­lo­ža­ja. Ta­ko­đe, na ne­do­sta­tak za­kon­skog osno­va stran­ke je tre­ba­lo da upo­zo­ri no­tar. Ras­ki­dom ugo­vo­ra u ro­ku od mje­sec da­na, naj­vje­ro­vat­ni­je, ni­je na­stu­pi­la šte­ta za ni­jed­nu od stra­na­ka, ali bi oso­be ko­je su ne­za­ko­ni­to htje­le da pre­bi­ju dug od 240 hi­lja­da eura mo­ra­le da od­go­va­ra­ju, od­no­sno da tr­pe od­re­đe­ne po­sle­di­ce.
U ugo­vo­ru o ras­ki­du se na­vo­di da da­nom pot­pi­si­va­nja spo­ra­zum­nog ras­ki­da ugo­vor vi­še ne pro­iz­vo­di prav­na dej­stva i da pred­u­zi­ma­nje bi­lo ka­kve rad­nje u ve­zi sa njim mo­že pred­sta­vlja­ti kri­vič­no dje­lo pre­va­re za ko­je je pro­pi­sa­na ka­zna za­tvo­ra. Na­ve­de­no je i da kad je pro­da­ja ras­ki­nu­ta zbog po­vre­de ugo­vo­ra od jed­ne ugo­vor­ne stra­ne, dru­ga ima pra­vo na na­kna­du šte­te ko­ju zbog to­ga tr­pi.
Za dru­gu fir­mu Vork fajn­der, Ko­nje­vi­ću je do­sta­vljen za­klju­čak sa sjed­ni­ce Vla­de da je Vla­da da­la sa­gla­snost da se pre­bi­je oko 1,4 mi­li­o­na du­ga imo­vi­nom. Ugo­vo­ra sa nji­ma ne­ma u do­ku­men­ta­ci­ji, a za­klju­čak je ta­ko­đe sta­vljen van sna­ge.D.M.


Ured­ba ista kao pret­hod­na

Vla­da je tek pri­je ne­ki dan ob­ja­vi­la ured­bu o na­pla­ti po­re­za imo­vi­nom, ko­ju je usvo­ji­la 24. av­gu­sta. Za­ključ­ke sa te sjed­ni­ce još ni­su ob­ja­vi­li, iako su za­ključ­ci sa sjed­ni­ce od 31. av­gu­sta ured­no ob­ja­vlje­ni.
Ured­ba je go­to­vo iste sa­dr­ži­ne kao pret­hod­na, ali još ni­je ob­ja­vlje­na u Slu­žbe­nom li­stu. Pri­mje­nu ured­be je ana­li­zi­ra­la Dr­žav­na re­vi­zor­ska in­sti­tu­ci­ja ko­ja je na­ve­la da ni­je efi­ka­sno pri­mi­je­nje­na, te da je dr­ža­va do­bi­ja­la ga­ra­že i su­te­re­ne i pro­sto­re ko­je ni­ko ni­je htio u za­mje­nu za po­re­ski dug. Opo­zi­ci­ja je na­ve­la da je ured­ba po­no­vo do­ni­je­ta da bi se od­re­đe­nim bi­zni­sme­ni­ma omo­gu­ći­lo da pre­bi­ju dug na ra­čun imo­vi­ne ko­ju ne mo­gu da pro­da­ju.
Pot­pred­sjed­nik Mi­lu­tin Si­mo­vić je ne­dav­no ka­zao da je Vla­da van sna­ge sta­vi­la za­ključ­ke jer je ima­la u vi­du raz­li­či­ta prav­na tu­ma­če­nja. Ka­zao je i da je no­va ured­ba u skla­du sa Za­ko­nom o bu­dže­tu i da je njo­me stvo­ren prav­ni osnov za na­pla­tu po­re­za imo­vi­nom.